Мокшанские песни (М. Е. Евсевьев, 1897)/В/21

Образцы мордовской народной словесности. Выпускъ I. Мокшанскія пѣсни.  (1897) 
Авторхне: Мокшетъ, edited by Евсевьевъ, Макаръ Евсевьевичъ
21-це морась
Образцы мордовской народной словесности. Выпускъ I. Мокшанскія пѣсни. — Казань, типо-литографія Императорскаго университета, 1897. — с. 29

[ 29 ]

XXI.
1.

Фил́ан́ Дар́ун́ӓс́ — бајар аван́ӓс́,
Фил́ан́ Дар́ун́ӓс́ азы̃р аван́ӓс́.
Удалакшн́ес́ Дар́у шачы̃мн́ада,
Шачы̃мда м́ел́ӓ ај касы̃мн́ада;

1.

Филина Дарюша — боярыня,
Филина Дарюша — сударыня.
Счастлива была Дарюша рожденіемъ,
Послѣ рожденія — возрастомъ.

5.

Эз́ удала Дар́у максы̃мн́ада:
Ал́кац максыз́ӓ кр́енној воры̃н́д́и,
Кр́енној воры̃н́д́и — разбојн́иќен́д́и.
Шит́ уд́ы̃ен́д́и — в́ет́ Јурѓіјэд́д́и,
Оц́у ќи п́ирас вај арајэн́д́и,

5.

Не удалась Дарюша замужествомъ:
Отецъ выдалъ ее за коренного вора,
За коренного вора — за разбойника,
Днемъ онъ спитъ — ночью шатается,
На большую дорогу онъ становится,

10.

Коз́ӓ куп́ец́ен́ вај шавіјэн́д́и,
Вај куп́ец́ ы̃р́в́ӓн́ авар́гафты̃н́д́и,
Куп́ец́ен́ ид́ен́ уры̃скафты̃н́д́и.
Дар́ун́ӓн́ коса уды̃м вастӑн́ац?
Фталда кудн́аса — мы̃рга јэз́емса.

10.

Богатыхъ купцовъ убиваетъ,
Купеческихъ женъ плакать заставляетъ,
Купеческихъ дѣтей сиротами оставляетъ.
Гдѣ у Дарюши мѣсто спальное?
Въ задней горенкѣ, на передней лавкѣ.

15.

Колма шочкы̃н́ сэр́ ацам алы̃нза,
Вал́мада с́ер́и тоду п́р́алы̃нза.
Полан́ац уды̃ п́ӓнакуд лаҥкса:
В́ери пракстанза п́ин́ет́ алы̃нза,
Эји кар́енза п́ин́ет́ п́р́алы̃нза.

15.

Въ вышину трехъ бревенъ постель подъ ней,
Выше окна подушка въ головахъ.
Муженекъ ея на печи лежитъ,
Кровавыя портянки у пса подъ собой,
Обледенѣлые лапти у пса въ головахъ,

20.

Ушы̃ц́ Дар́ун́ӓс́ п́ин́ет́ ж́ур́фн́ем́ӓ:
— «Тон лоткак, лоткак ш́ит́ уды̃мн́ада,
Ш́ит́ уды̃мн́ада в́ет́ јакамн́ада,
Оц́у ќи п́ир́ас тон арс́емн́ада,
Коз́ӓ куп́ец́ен́ тон шавы̃мн́ада,

20.

Принялась Дарюша пса ругать:
— «Ты перестань, перестань днемъ то спать,
Днемъ-то спать — по ночамъ ходить,
На большую дорогу ты становиться,
Богатыхъ купцовъ ты убивать,

25.

Куп́ец́ен́ ы̃р́в́ӓн́ авар́гафты̃мда,
Куп́ец́ен́ ид́ен́ ур́ы̃скафты̃мда».
— «Т́ат с́ер́ӓ, Дар́у, т́ат с́ер́ӓ, сука!
Мац́икс пы̃рдаса мон солдасќӓц́ен́
Парц́икс нолдаса — јаќс́т́ер́ в́ар́н́ӓц́ен́»!!

25.

Купеческихъ женъ плакать заставлять,
Купеческихъ дѣтей сиротами оставлять».
— «Не кричи ты, Дарья, не кричи, сука!
Какъ гусю сверну я тебѣ шею,
Какъ шелкъ выпущу твою красную кровь»!

30.

Вај коз(а) ќӓш́и, Дар́у тавады̃,
Мы̃рган́ акс́алу — п́еҥѓӓтн́ен́ алу,
С́емб́ен́ ќӓшы̃з́ен́ — сон тавады̃з́ен́,
П́р́ӓ ш́ӓјӓр́н́анза с́удуф́т́ лац́т́ ушу.
Кодак саты̃з́ӓ — кулы̃нц маты̃з́ӓ:
Сон мац́икс пы̃рдас́ Дар́ун́ с́алдасканц,

30.

Ахъ гдѣ спрячется Дарья, гдѣ укроется?
Подъ передней лавкой, подъ дровами.
Вся она спряталась, вся укрылась,
Одни волосы у несчастной остались.
Какъ досталъ ее — тутъ же убилъ:
Какъ гусю свернулъ Дарьѣ шею,

36.

Сон пар́ц́икс нолдас́ сон́ јаќс́т́ер в́ар́н́ӓнц́.

36.

Какъ шелкъ выпустилъ — ея красную кровь.

Ст. Пичиньгуши.