Парениси́съ/Сло́во в҃

А҆́ще бꙋ́кви непра́вилнѣ зрѧ́тсѧ, грѧдѝ сѣ́мо, да грамматоси́ры є҆́млеши.
Кни́га ст҃а́гѡ є҆фре́ма, гл҃емаѧ гре́ческимъ ѧ҆зы́комъ парениси́съ
Сло́во в҃, наказа́нїе

Тогѡ́же ст҃а́гѡ є҆фре́ма наказа́нїе.

слоⷡ҇
в҃
Сла́­ва те­бѣ̀, бж҃е, сла́­ва те­бѣ̀. и҆ па́­ки ре­кꙋ̀: сла́­ва те­бѣ̀, бж҃е на́шъ, хва­ли́­мый и҆ пре­воⷥ­но­си́­мый во вѣ́­ки. хва­ли́­ти до́­лж­ни є҆смы̀, воⷥ­лю́­бле­н­нїи, бг҃а в꙼ы́­н꙼ꙋ вс꙼е­г­д꙼а̀ , спо­до́­би­в­ша­го на́съ хрⷭ҇то́­вымъ ꙗ҆рмо́мъ, и҆з­ба́­вль­ши­х­сѧ вре́­ме­н­на­гѡ и҆ тли́­ма­гѡ жи­тїѧ̀. хо­щꙋ́ же по­слꙋ­жи́­ти сло­ве­сы̀, и҆́м­же блгⷣть про­свѣ­тѝ мо́й смы́слъ. гл҃а­ти же хо­щꙋ̀ не мꙋ́­дры­ми сло­ве­сы̀, а҆́зъ бо чл҃къ є҆́смь грꙋ́бъ и҆ грѣ́­шенъ, зе­м­лѧ̀ и҆ пе́­пе­лъ, и҆ хꙋ́­ждь­шїй всѣ́хъ. но ѻ҆ба́­че не мꙋ́­дро­стїю гл҃емъ, не всѣ̑мъ бо є҆́сть ᲂу҆до́­б­нѡ, па́­че же не и҆мꙋ́­щымъ мі́­ра се­гѡ̀ фї­ло­со́­фїю. тѣ́м­же по­до­ба́­етъ на­ро́­чи­то сло́­во да́­ти, ꙗ҆́кѡ да мо́­гꙋтъ чтꙋ́­щїи раз­ꙋ­мѣ­ва́­ти, по бл҃же­н­но­мꙋ а҆пⷭ҇лꙋ; а҆́ще, а҃ коⷬ҇
заⷱ҇ рн҃є
ре­чѐ, не свѣ́­дѣ гла́­сꙋ си́­лы, бꙋ́­дꙋ по­до́­бе­нъ гл҃ще­мꙋ ва́р­варъ. и҆ гл҃ѧй ко мнѣ̀ ꙗ҆́кѡ ва́р­варъ. мо́­жетъ бо дх҃о́­в­но сло́­во до́­брѣ жи­вꙋ́­щихъ, вѣ́­рою без̾ гра­мма­тї­кі́и и҆ ри­то­рї­кі́и пре­прѣ́­ти. блгⷭ҇ве́нъ бг҃ъ по­да­ва́­ѧй всѣ̑мъ, и҆ про­свѣ́­ща­ѧй ко­го́­ждо на по­ле́­з­ное, ꙗ҆́ко­же па́­че мо­еѧ̀ мѣ́­ры, и҆ вы́­ше є҆́сть и҆ не­до­ꙋ­мѣ́ю. но пи́­шетъ, є҆кклⷭ҇ г҃,
сⷯ з҃
вре́­мѧ мо­лча́­ти, и҆ вре́­мѧ гл҃а­ти. кі́й ᲂу҆́бѡ ѿвѣ́тъ при­не­се́мъ въ де́нь сꙋ́­д­ный, не по­мо́­г­ше є҆ли́­ко мо́­щ­но бѣ́­ѧ­ше, мꙋ̑­чи­мымъ ѿ и҆с­кꙋ­ше́­нїѧ, па́­че­же во вре́­мѧ сѐ. та́­ко­жде же и҆ стра́­ждꙋ­щымъ ѕлы́мъ ᲂу҆че́­нї­емъ, и҆ беⷥ­за­ко́­н­нымъ со­вѣ́­томъ. не­бо̀ кро­во­пі́й­ца ле́въ, и҆ и҆́сти­нѣ вра́гъ пре­ста́­етъ пре­ль­ща́ѧ не блю­дꙋ́­щи­х­сѧ ѕѣ­лѡ̀. не пло́­ти чл҃че­ски снѣ́­сти хо­тѧ̀, но дꙋ́­ши въ ге­е́­н­нꙋ во­вре­щѝ хо­тѧ̀. ко­ли́­кѡ бо свѣ́­сте, воⷥ­лю́­бле­н­нїи, по ѿше́­ствїи зе­м­ны́хъ вѣ­ще́й, па́­ки беⷥ­че́­ст­ны­ми стра­сть­мѝ по­пра̀ на́­съ; ко­ли́­кѡ по ѻ҆бѣ­ща́­нїи бра́­т­ствꙋ ѿстꙋ́­п­ни­ки со­дѣ́­ла, и҆ то­гѡ̀ ѻ҆́бра­за стра́­н­ны со­тво­рѝ; тѣ́м­же по­до­ба́­етъ не ᲂу҆кла­нѧ́­ти­сѧ, но да бра́тъ бра́­тꙋ по­мо­га́­етъ, и҆ тщѝ со­тво­ри́­ти дї­а́­во­ли сѣ́­ти. в҃ коⷬ҇
заⷱ҇ рѻ҃г
мы́ же по а҆пⷭ҇лꙋ ре­ко́­хомъ: не ꙗ҆́кѡ до­во́­лни є҆смы̀ ѡ҆ се­бѣ̀ по­мы́­сли­ти что̀ ꙗ҆́кѡ ѿ се­бѐ. но до­во́­ль­ство бж҃їе, ꙗ҆́ко­же ᲂу҆до­влѝ ра­бо́­та­ти є҆мꙋ̀, не до­стѡ́й­нымъ сꙋ́­щымъ. ва́мъ же да́стъ гдⷭ҇ь, прї­и́­м­шимъ сло́­во, ꙗ҆́кѡ бла́­зѣй зе­м­лѝ, со­ве­рше́­нъ и҆ мно­го­пло­до­ви́тъ воⷥ­да́­ти пра́­ве­д­ный пло́дъ хрⷭ҇тꙋ̀ сп҃сꙋ на́­ше­мꙋ. ꙗ҆́кѡ то­мꙋ̀ сла́­ва во вѣ́­ки вѣ­кѡ́въ, а҆ми́нь.

  This is a translation and has a separate copyright status from the original text. The license for the translation applies to this edition only.
Original:

This work was published before January 1, 1929, and is in the public domain worldwide because the author died at least 100 years ago.

Public domainPublic domainfalsefalse

Translation:

This work was published before January 1, 1929, and is in the public domain worldwide because the author died at least 100 years ago.

Public domainPublic domainfalsefalse